Principi legura titanijuma

Titanijumska legura je legura na bazi titana i sastavljena od drugih elemenata. Titanijum ima dve vrste izomorfnih kristala: usko zbijenu heksagonalnu strukturu ispod 882 stepena titanijuma, kubnu sa telom iznad 882 stepena titanijuma.
Elementi legure mogu se podijeliti u tri kategorije na osnovu njihovog utjecaja na temperaturu faznog prijelaza:
① Stabilan Elementi koji povećavaju temperaturu faznog prelaza su Stabilni elementi uključuju aluminijum, ugljenik, kiseonik i azot. Aluminij je glavni legirajući element u legurama titanijuma, koji značajno utiče na poboljšanje čvrstoće legure na sobnim i visokim temperaturama, smanjenje specifične težine i povećanje modula elastičnosti.
② Stabilni Elementi koji smanjuju temperaturu faznog prijelaza su Stabilni elementi se mogu podijeliti u dva tipa: izomorfni i eutektoidni. Prvi uključuje molibden, niobijum, vanadijum, itd; Potonji uključuje hrom, mangan, bakar, željezo, silicijum itd.
③ Elementi koji imaju mali uticaj na temperaturu faznog prelaza su neutralni elementi, kao što su cirkonijum i kalaj.
Kiseonik, azot, ugljenik i vodonik su glavne nečistoće u legurama titana. Kiseonik i azot u U fazi postoji velika rastvorljivost, koja ima značajan efekat jačanja na legurama titana, ali smanjuje plastičnost. Sadržaj kiseonika i azota u titanijumu je obično ispod {{0}}.15-0.2 procenata i 0.04-0.05 procenata, respektivno. Vodonik u Rastvorljivost u fazi je vrlo niska, a višak vodonika otopljenog u legurama titana može proizvesti hidride, čineći leguru krhkom. Obično je sadržaj vodonika u legurama titanijuma kontrolisan ispod 0,015 procenata. Otapanje vodonika u titanu je reverzibilno i može se ukloniti vakuumskim žarenjem.